Po definiciji, prirodna selekcija jeste prezivljavanje najpodobnijih. A ko su najpodobniji? Najpodobniji su oni koji su preziveli. Prema tome, "prirodna selekcija je prezivljavanje ovih koji su preziveli". Tako neki biolozi kazu da je prirodna selekcija cista tautologija.
Postoji druga grupa biologa koja smatra da je prirodna selekcija realan fenomen. Medjutim, danas je bilogija uspela da pribavi samo jedan primer koji nedvosmisleno pokazuje da postoji prirodna selekcija.
Koji je to primer? To je primer sa leptirom Biston betularia. Taj leptir zivi u Engleskoj, i pre industrijske revolucije, od njegove dve forme: svetle i tamne, preko 90% je 1850. godine bilo svetlih formi. A onda dolazi do industrijske revolucije, sa svim produktima koje je donela.
I doslo je do promena, tako da 1950. godine imamo obrnutu situaciju, da je sada preko 90% tamnih jedinki. O cemu se radi?
Pre industrijske revolucije drvece u Engleskoj je bilo obraslo lisajevima. Lisajevi su simbiotska (simbioza - zajednicko zivljenje) kombinacija gljiva i algi. I svaka komponenta moze da se razdvoji i da se nezavisno kultivise, ali kad rastu zajedno oni stvaraju lisaj. To je jedna velika grupa organizama koja se sad svrstava kao posebna vrsta.
Znaci, u Engleskoj su pre industrijske revolucije bili beli lisajevi, tako da su bele jedinke leptirica bile tesko primetljive, u odnosu na njihove predatore, zivotinje koje ih jedu. I onda su ptice, naravno, predominantno lovile tamne leptirice. Kad tamni padne na belu podlogu, on se vidi. Ali, ono sto je vazno, postojala je i tamna i svetla forma istovremeno.
A sa industrijskom revolucijom, lisajevi odumiru i stabla postaju tamna, ogoljena, jer nema lisajeva. Tako da se sada desava suprotno: tamne jedinke se ne primecuju, dok svetle jedinke su vrlo primetne. I onda predatori love, jasno, svetle jedinke. (slika)
Ovo je jedan jedini primer do sad opisan, ali sigurno dovoljan, koji pokazuje da je prirodna selekcija realan fenomen.
Da li je onda prirodna selekcija stvaralac evolutivnih novina? Najpre treba zapamtiti da prirodna selekcija ne znaci evolucija. Neki misle ako dokazu da postoji prirodna selekcija, da su dokazali evoluciju. Niko ovde, u ovom primeru, nije evoluirao, niko nije uznapredovao. Mi smo imali dve pocetne forme leptira, tamne i svetle. Sa cim ste poceli sa tim ste i zavrsili. Jedino se menja ucestalost pojedinih varijanti vrste koja vec postoji, a ne prelazna varijanta koja je kandidat za novu vrstu.
Dakle, prirodna selekcija nam samo objasnjava zasto odredjeni fenotip ili klasa fenotipova srecnije prezivljava sa promenom sredine, odnosno zasto su odredjeni preziveli, a ne kako su nastali. Dakle, prirodna selekcija objasnjava zasto najprilagodjeniji prezivljavaju, a ne zasto su oni takvi. To sto najprilagodjeniji prezivljavaju, ni po cemu ne objasnjava "kako su oni nastali". Selekcija pre odgovara na pitanje prilagodjenosti, nego nastanka.
Prirodna selekcija, sama po sebi, nije generator ili stvaralac evolutivnih novina, nego ona samo eksponira pojedine varijante, kao u ovom slucaju sa leptirom. Varijante ne nastaju pod indukcijom sredine, vec nasumicno, slucajno, kombinacijom genetickog materijala, necega sto vec postoji u genetickom fondu jedne vrste.
Evo jednog kratkog eksperimenta koji ce da demonstrira da varijanta koja prezivljava nije nastala pod delovanjem sredinskih cinilaca.
Ako imamo neki soj bakterija koji je senzitivan na odredjeni tip bakterijskih virusa, i sada zasejemo te bakterije na hranljivu podlogu, i dobijemo tepih bakterija; i sada, sterilnim pecatom (to je pecat koji ima plis sa gornje strane) otisnete bakterije na podlogu sa virusom (znaci, prenesete milijarde bakterija na podlogu gde zivi virus), dobicete samo nekoliko bakterija koje ce izrasti na toj novoj podlozi. I one su, jasno, rezistentne na taj virus.
Kako su one nastale? Da li su one nastale zato sto je doslo do kontakta izmedju bakterija i virusa, ili su one nastale ranije, bez kontakta? To je vazno. Kako to sad razluciti?
To je arhaican eksperiment. Ali, eksperiment je fundamentalan, vazan. Naucnici su precizno preslikali tepih bakterija sa podloge bez virusa na podlogu sa virusom, i dobili su rezistentne. Onda su se vratili na prethodnu podlogu koja nikad nije videla virus i zasejali su otisak na podlogu sa virusom, a sa prethodne podloge sa virusom na kojoj su dobijeni rezistentni oblici takodje je zasejan otisak na podlogu sa virusom. <> Koje su sada predikcije? Ako je tacna teorija da se promena indukuje u sadejstvu sa sredinom, onda cemo dobiti nekoliko njih rezistentnih. A ako je tacno da su one (bakterije) bile rezistentne pre nego sto su dosle u sadejstvo sa faktorom sredine, dobicemo potpuni rast bakterija.
Znaci, imamo mnostvo bakterija. I sada, u kontaktu sa virusom neki od njih postaju rezistentni. To je jedna teorija. Ako ih uzmemo sa podloge koja nikad nije videla virus, po istoj logici cemo dobiti poneku rezistentnu. Tek kad dodju u kontakt sa virusom postace rezistentne.
A ako to nije tacno, ako je tacno da su ove vec bile rezistentne, otporne na taj virus pre nego sto su dosle u kontakt sa virusom, onda mi njih umnozimo (one su i dalje rezistentne), i kad ih zasejemo na podlogu sa virusom, one pokazuju sve rezistenciju, otpornost.
Od milijardu zasejanih imamo milijardu rezistentnih. Znaci, u pitanju je pocetna rezistencija.
Konkretni eksperiment je pokazao da je ovo drugo tacno. Dakle, one su prethodno rezistentne, i selektivni pritisak izvuce one koje su vec rezistentne, a ne da ih selekcija napravi takvima. Selekcija ne generise nesto sto vec ne postoji. Ona samo izvuce varijantu koja u toj sredini opstaje.
Da bi razumeli mehanizam rezistencije, dacemo objasnjenje. Imamo bakteriju, koja ima protein koji se prepoznaje od strane virusa. Taj protein je odredjen genom X. I sad, mutacija u genu X izmeni ovaj protein, te virus vise ne moze da ga prepozna i da se veze za bakteriju. Znaci, one su bile rezistentne zato sto je vec mutacija bila, pa virus ne moze da ih napadne. Dakle, nije taj virus koji je usao u bakteriju njih stvorio takve.
Za evolutivnu promenu nije dovoljna prirodna selekcija, nego je potrebno nesto drugo sto generise varijante koje ce prirodna selekcija da favorizuje ili da defavorizuje. Znate ono: "Da li ribe imaju pluca zato sto su izasle iz vode (pa su im potrebna pluca da bi mogli da disu) ili su izasle iz vode zato sto su vec imale pluca?" Sta ce im pluca ako su u vodi? Ocigledno da ne mozemo da razmisljamo da one mogu da izadju ako nemaju pluca. Kako moze da izadje iz vode ako nema razvijena pluca, nosne otvore, noge i tako dalje? A sa druge strane, sta ce im pluca dok su u vodi?
Prema tome, prirodna selekcija moze samo da objasnjava mikroevolucione promene u populaciji, a to podrazumeva menjanje ucestalosti odredjenih varijanti tipa koji vec postoji ili mozemo da kazemo cak i "vrste". Mada je termin bioloska vrsta razlicit od termina koji se upotrebljava u Bibliji, pa je jedini nacin, ustvari, prelaska sa te mikroevolucione promene, koju niko ne osporava, ili varijacije u okviru jednoga tipa, na prelazak na novi tip, recimo, od ribe na vodozemca, moguc samo po evolucionistickoj ekstrapolaciji. Tako se mikroevolucione promene ekstrapoliraju na makroevolucionu skalu.
Osnovno je pitanje, ustvari, "da li postoje limiti u promenljivosti vrsta?" Ne bi, principijelno, trebalo imati nista protiv odredjenih ekstrapolacija. Ali, ekstrapolacije se moraju prilagodjavati situacionim ogranicenjima. Ne moze se vrsiti ekstrapolacija bez razmatranja situacije.
Da objasnimo: ja sad trcim, recimo, 5 Km/h. Ali, posle mesec dana treninga, ja dajem garanciju da cu da trcim 10 Km/h. Koliko cu trcati? Duplo brze. Za dva meseca ja trcim 20 Km/h. I mozete misliti, po jednoj ekstrapolaciji koja ne zna za ogranicenje, ja za godinu dana trcim...
Tacno je da postoji odredjena promenljivost u okviru vrste, ali ta promenljivost uvek ima neko ogranicenje. Vrsta je toliko plasticna kategorija, vi mozete da je vrtite i ovako i onako, ona je varijabilna, ali invarijantna. Vi mozete da je "mesite" na raznorazne nacine, ali ne moze macka da se pretvori u nesto drugo.
Ovde bi bilo korisno napraviti razliku izmedju biblijskog i bioloskog shvatanja pojma vrste. Biolosku vrstu cini grupa populacija jedinki koje su stvarno povezane reproduktivnim vezama (a po kreacionistickom konceptu i potencijalno), a reproduktivno su izolovane u odnosu na jedinke druge populacije. Znaci, ne mogu sad da se reproduktivno ukrstaju psi i macke.
Po kreacionistickom konceptu, odnosno konceptu koji se zasniva na biblijskom izvestaju, "vrsta" je nesto drugo. Ovde je mozda bolje koristiti rec "osnovni tip", ili "stvorena vrsta". To je nesto drugo nego bioloska vrsta. Definicija osnovnog tipa se jos uvek razvija, ali bismo mogli da kazemo da se uglavnom iznosi nekoliko zahteva. Najpre mora doci do pravog oplodjenja, sto podrazumeva da geneticki materijal oba roditelja mora podjednako da ucestvuje u determinaciji potomaka, ali ne mora doci do potpunog embrionalnog razvoja. Ne zahteva se plodno potomstvo.
Na primer, pri ukrstanju konja i magarca, mi dobijamo potomstvo (mazge i mule), gde je evidentan doprinos oba roditelja, ali su potomci sterilni. Dakle, konj i magarac su dve razlicite bioloske vrste, ali pripadaju istom osnovnom tipu.
Dakle, pri definisanju osnovnog tipa priznaju se ukrstanja pri kojima dolazi do steriliteta potomaka, jer je eksperimentalno pokazano da jedna mutacija (jedna mala promena u genomu) moze da dovede do sterilnosti. Pored toga, za tip nije vazno da li se ukrstanje odvija na slobodi u prirodi ili vestacki, da li se desava retko ili cesto. I na kraju, ukljucuju se i indirektna ukrstanja.
Recimo, biovrsta A se ne ukrsta sa biovrstom C, ali se ukrsta sa B, a B se ukrsta sa C - onda A,B,C pripadaju istom osnovnom tipu.
Ono sto je vazno, osnovni tipovi (stvoreni u pocetku u vidu, najverovatnije samo jednog para jedinki) su tako dizajnirani da su imali veliki potencijal za varijabilnost, tako da nisu bili primitivni, vec su imali vrlo kompleksan genom. Sve promene koje je selekcija kasnije izvukla, vec su bile "sadrzane" u genomu. Bog je stvorio "vrste" koje mogu da se prilagode razlicitim uslovima zivota. Nisu fiksirane.
Znaci, stvorena vrsta je kategorija koja je sposobna da se prilagodjava, ali samo relativno da se prilagodjava na promene u sredini (nema tog zivota koji bi mogao da se prilagodi u kljucaloj vodi), i ta sposobnost je data pri njenom stvaranju, zato sto pre nego sto deluje prirodna selekcija ona poseduje geneticki potencijal za produkciju varijanti koje ce omoguciti relativno prilagodjavanje.
Recimo, imate pustinju. Ko moze da opstane u pustinji? Samo biljke koje imaju niz prilagodjenja: redukovano lisce, razvijen hlorofil u stablu, debela kutikala, duboko korenje. A to ne moze da se razvije prirodnom selekcijom, jer prirodna selekcija vec eliminise sve varijante koje to nemaju. Ne moze neka biljka da dodje u pustinju, "e sad cu ja malo da produzim svoje korenje". Nema toga. Nego, ako postoji varijanta koja vec ima duboko korenje, ona ce preziveti u pustinji.
I na kraju treba napomenuti, da pri eksperimentalnom izucavanju delovanja selektivnih pritisaka i same selekcije se cesto zaboravlja da eksperimentalni primer ne moze da primeni na ono sto je realno u prirodi. Jer, mi u eksperimentu izabiramo bakterije. Pazite, vi imate milijardu bakterija, prepisivanje geneticke informacije nije savrseno, i recimo, ako imamo da se jedan nukleotid promeni na milijardu nukleotida, dobicemo mutaciju. Znaci, ako imate milijardu bakterija, mozda ce da se desi da se u nekom genu promeni neki nukleotid i nastane mutacija, i vi cete izvuci tu mutaciju selekcijom. A primenimo to sad na kitove ako mozemo.
Znaci, pri samom izucavanju selekcije vrsi se selekcija objekta koji ce se izucavati. Znaci, da bi nastala jedna mutacija treba vam milijardu kitova. Napunili bi celi okean. Ko ce da objasni nastanak kitova (a uopste ne postoje prelazne forme)?
Pazite, imate prvo vodene organizme. Pa, po evolucionoj teoriji, ti organizmi su se savrseno adaptirali na vodenu sredinu, i sada se adaptiraju na zivot na kopnu. A onda, organizmi adaptirani na kopno vracaju se u vodu. I sada, imamo organizme koji zive na kopnu. U odnosu na kitove oni su mikroskopski mali. I recimo, da je pocela evolucija ovih sitnih kopnenih sisara u morske, i da je ta evolucija dovela do neceg dzinovskog, ali sto jos uvek nije kit. I zamislimo sada kolika je trebalo da bude brojnost "polukitova" da bi nastala jedna "favorizujuca" mutacija. Zato brojnost evolucionisti nadoknadjuju velikim vremenskim periodima. Prosto receno, nemate milijarde kitova istovremeno, vec u toku od 1.000 godina.
Znate sta je smrt za evoluciju? Sta je definitivni dokaz protiv evolucije? Kratka istorija Zemlje. Jer, ako je Zemlja, ili zivot na Zemlji, ili ako su procesi na Zemlji stari 6 hiljada godina, onda od evolucije ne ostaje ista. Zato je geologija uvek bila vaza za evoluciju. Prvo je bio Lajel, pa je onda Darvin. Prvo Lajel sa uniformizmom, pa tek onda Darvin sa svojim postepenim promenama.
Sad cemo da objasnimo na jednom primeru kako, ustvari, prirodna selekcija cuva samo ono sto je gotovo, sto je savrseno adaptirano, a ne stvara nista novo. I nas omiljeni primer je sa letecim gmizavcima.
Leteci gmizavci su nastali od neletecih gmizavaca. Znate, u evoluciji imate da su ptice nastale od neptica, sisari su nastali od nesisara, leteci gmizavci od neletecih, koji su apsolutno prilagodjeni na kopneni nacin zivota. (Malo kasnije cemo o mutacijama.)
Nadamo se da ste shvatili sta je prirodna selekcija. To nije neki generator neceg novog. Znaci, prirodna selekcija moze samo da operise sa necim sto vec postoji. Sredinski cinioci ne indukuju stvaranje novina, nego samo prirodna selekcija izvuce nesto sto stvarno, realno postoji.
Znaci, imamo gmizavce koji su savrseno prilagodjeni na kopneni (teresticni) nacin zivota. Kad se pogleda anatomija navodnih predaka od kojih su nastali leteci gmizavci, vidi se da je doslo do dramaticne promene u skeletu prednjih ekstremiteta, i to tako da su se narocito razvile falange cetvrtog prsta.
Kod nas je falanga ova mala koscica u prstu, a kod konja nesto drugo. Konj trci (to je najsavrseniji hod) na vrhu prsta. Mi imamo dosta primitivan hod. Mi gazimo celim stopalom. Carnivora (macke i psi) gaze celim prstima, a ungulati (kopitari) gaze samo na vrhovima prstiju. Zato imaju najgraciozniji, najlepsi hod. Nase balerine pokusavaju da imitiraju ono "sto je priroda vec izumela".
Znaci, kod letecih gmizavaca, u odnosu na navodne njihove pretke, imamo dramaticni razvoj cetvrtog prsta. Taj cetvrti prst se toliko razvio i izduzio da je premasio duzinu citavog tela. I onda se pretpostavlja da se razvila kozna duplikatura koja je formirala krilo. Danas postoji samo pocetna i gotova forma. Ne postoje, takozvane "izgubljene karike", "nedostajuce karike". Nekad se to prevodilo kao "izgubljene karike".
Vidite kako je to cudan termin, subjektivan termin: "izgubljene karike", kao da su stvarno postojale, pa su se izgubile. Toga nema. Nema prelaza. A po Darvinovom objasnjenju nastanka novih evolucionih novina moralo bi da postoji hiljade prelaza od zivotinje koja ne leti u zivotinju koja je sposobna da leti. Jer, nije dovoljno samo imati krila. Treba da budu i razvijeni centri u mozgu.
A sada da malo razmisljamo kao evolucionisti. Imamo zivotinju koja je vec adaptirana, super prilagodjena na kopneni nacin zivota. I sada, u populaciji takvih zivotinja, pojavi se jedna kod koje je mutacija bas pogodila gen koji determinise duzinu falangi, i razvija se malo duza falanga.
I sada, imamo minornu promenu u duzini prsta. Pitanje je sada: "Kako selekcija moze da deluje na minornu promenu?" Jer, ne vidi se kako bi ta zivotinja sada imala prednost u odnosu na sve svoje pretke, pobedila njih u borbi za opstanak i dala potomstvo, samo zato sto je imala malo duzi cetvrti prst? Ali dobro, mi pretpostavljamo da je ona pobedila.
I sada, u populaciji tih koji su pobedili, mutacija pogodi bas isti taj gen (mi cemo govoriti uskoro o mutacijama, kako su to destruktivne promene), i dovede do toga da se taj prst izduzi jos malo. I gle cuda, sada ti koji su jos malo duzi, oni opet pobedjuju sve svoje pretke koji izumiru, a ovi ostavljaju svoje potomstvo. I opet dobijamo duze, duze, i sad imamo dugacki prst.
U isto vreme se mutiraju geni koji dovode do razvoja kozne duplikature. Isto nekim cudom, razvijaju se centri u glavi, ali ta zivotinja i dalje ne moze da leti. I zamislite tu zivotinju koja ide i vuce ta krila za sobom, i pobedjuje sve svoje pretke.
Toga nema. Ili struktura omogucava zivotinji apsolutnu prilagodjenost ili te strukture nema. Prirodna selekcija jeste tu da eliminise nakaze. Prirodna selekcija nama objasnjava "zasto ne postoje zamisljene strukture?", a "zasto stvarne egzistiraju?", to prirodna selekcija ne moze da objasni.
Dakle, prirodna selekcija nama objasnjava "zasto mi danas ne vidimo nekog gustera koji vuce teska krila?" To nam objasnjava prirodna selekcija, a "zasto postoji realni, konkretni guster?", to prirodna selekcija ne moze da objasni.
I taj "koncept polustruktura" je skroz nelogican. Jer, sta to znaci "poludijafragma"? Gmizavci nemaju dijafragmu, a sisari imaju dijafragmu. Sta to znaci "poludijafragma"? Kako je selekcija selektirala poludijafragmu? Ili "polukrila", "poluvilice", "poluslusni aparat". Kod samog organizma postoji unutrasnja korelacija izmedju pojedinih delova tela. Jer, recimo, kod pcela ako nije razvijen celokupni aparat za skupljanje polena, toj funkciji ama bas nista ne znaci polovicna struktura, pa cak i neka kompletirana, ako nije u korelaciji sa drugim strukturama. Samo ako je celokupna aparatura razvijena (ako su razvijene maksile, medni zeludac...), samo u tom smislu ima nekog znacaja. Ali, ako to nije kompletno dato, to je besmisleno.
Ne mozete vi imati jaje koje je u ljusci ako nije razvijena celokupna metabolicka masinerija da se stvara mokracna kiselina, a ne urea koja je rastvorljiva u vodi. Prirodna selekcija samo objasnjava zasto pojedine zamisljene forme ne postoje, a zasto stvarno neke konkretne postoje, to prirodna selekcija ne moze da objasni.
A sto se tice poboljsanja putem vestacke selekcije, sa bioloskog aspekta covek nije poboljsao, nego unakazio domace zivotinje. Drugo je to sto mi vrsimo oplemenjivanje za ono sto nama godi, a kad bi ih pustili u borbu sa onim tamo vrstama koje... Recimo, kravu koja je samo selektirana za mleko, kad bi pustili da zivi sa tamo nekom kravom na Durmitoru... Lako je drzati te krave tamo u Holandiji - blaga klima, stala i ostalo. Pustimo mi nju da vidimo sta ce biti na Durmitoru.
Kazu: "Englezi se bave samo svojim poslom. On je, recimo, apotekar. Sta njega briga kako funkcionise karburator. Postoje automehanicari koji se brinu za karburator." On ide autoputem, stane mu auto, potrci 50 metara, ima "SOS" telefon, zove prvu garazu, ovaj mu dotera auto iz garaze, vozi njegov, popravi mu, vrati mu, on nastavlja svoj put i obavlja svoj posao.
A pitam ja tog Engleza, da on vozi tamo uz Kolasin, pa kad mu prokuva, pa izbije para na sve strane, morao bi da zna ne samo oko karburatora, nego da zna sve.
