Biblijska je tvrdnja da su svi ljudi od iste krvi. Pogledacemo kako ova trdnja stoji u svetlu sadasnjih sistema krvnih grupa.
Postoji za sada negde oko 35 sistema krvnih grupa. Jedan od njih jeste "ABO sistem krvih grupa". Drugi, recimo, jeste "Rh sistem". Sve zavisi koji se antigeni i antitela posmatraju. Mi cemo ovde analizirati samo ABO sistem.
Postoje takozvana "crvena krvna zrnca". Nisu to nikakva "zrnca", to su crvene krvne celije. U "ABO sistemu" razlikujemo A krvnu grupu, B krvnu grupu, AB krvnu grupu i 0 (nultu) krvnu grupu (koja moze da se obelezava i sa H).
Kao i sve celije, krvne celije imaju membranu, koja predstavlja dvoslojni lipid u kojem su uronjeni proteini. Znate kako izgleda membrana celije? Ona izgleda kao kad bi mogli da zamislite dva sloja zita u polju. Zamislite zito u polju, i kako se lelujaju klasovi. Isto tako je i ovaj dvoslojni lipid. Ali to su kao dva polja okrenuta jedan prema drugom, i to se talasa, a unutra kao da trce neke zivotinje. Tako isto i proteini se krecu u tom dvoslojnom lipidu.
Neki od tih proteina u membrani mi cemo oznaciti kao "nosac" ili "protein nosac antigenske komponente". I sada, A krvna grupa ima na svom nosacu, ono sto je najrelevantnije, secer A. (slika)
B krvna grupa takodje ima taj "protein nosac" i secer B. Znaci, prva celija sadrzi A gen ciji produkt jeste enzim koji "nakacinje" ovaj secer A. Znaci, u celiji mora da postoji gen A, i on kodira enzim koji nakacinje na nosac secer A.
Kod B celije postoji gen B koji kodira protein ili enzim B, koji nakacinje na nosac secer B.
Pazite, ovo se desava dok jos celija ima jedro. Znate da crvene krvne celije nemaju jedro. Iz kostane srzi se diferenciraju sve krvne celije. Druge celije ne gube jedro, samo crvene krvne celije gube jedro.
AB krvna grupa ima na svojoj membrani i secer A i secer B (slika), tako da pocetna celija ima i gen A i gen B, tako da ima informaciju za oba enzima.
A nulta krvna grupa ima samo nosac i ima svoj gen koji ne produkuje nikakav enzim. Da li je sada jasno zasto ne mozemo bez provere da dajemo krv.
Nulta krvna grupa je univerzalni davalac, zato sto ona sadrzi samo komponentu koju sadrze sve druge krvne grupe. I tako nosioci svih drugih krvnih grupa krv nosioca nulte krvne grupe ne dozivljavaju kao strano telo.
Ako ste vi nosilac A krvne grupe, a daju vam B krvnu grupu, to je kao da su vam dali bakterije, jer vi to dozivljavate kao strano telo.
AB krvna grupa je univerzalni primalac, jer ona ima i antigen A i antigen B (A/B).
Kako se nasledjuju krvne grupe? Krvne grupe se nasledjuju tako, sto su A i B krvna grupa dominantne u odnosu na nultu, a A i B su kodominantne. Ovo je cista logika.
Ako imamo oca koji je A, a majka 0, dete ce biti A, zato sto ima gen koji nakacinje secer A. A ako imamo od oca B, a od majke 0, dete ce biti B. Znaci, A i B su dominantne, dominiraju u odnosu na 0.
A ako imamo A/B, dobijamo AB krvnu grupu, jer imamo gen koji kaci secer A i gen koji kaci secer B. Nijedan od tih gena nije dominantan jedan u odnosu na drugi.
Zahvaljujuci metodologiji genetickog inzenjeringa klonirani su geni koji determinisu grupe u ABO krvnom sistemu, i procitane su sekvence, znaci, procitano je ono sto pise u njima.
Procitan je gen A, i kada se pogleda gen koji je prisutan u nultoj krvnoj grupi, vidi se da je doslo do delecije. Sta znaci deletirati? Imamo, na primer niz ABCDEF, i sad, ako skinete D, vi ste deletirali. I sad imate ABCEF. Znaci, iskrojiti, izvaditi, to se strucno kaze "deletirati".
Znaci, vidjeno je da je doslo do delecije jednog G (guanina). (Inace, imamo Adenin, Guanin, Timin, Citozin.) To G je u kodonu za 86. aminokiselinu. (Kodoni imaju po tri "slova".) Inace, ovaj gen ima 354 kodona. (Kodoni determinisu aminokiseline.) Ako hocete precizno, to je 258. nukleotid ("slovo") i on je deletiran, izbacen.
Dakle, kad pogledamo A gen i nulti gen, oni su svuda isti (isti nukleotidi - "slova"), a samo na 258. mestu postoji delecija nultog u odnosu na A.
Zbog toga dolazi do promene citanja. Jer, posto se citaju po tri nukleotida, dolazi do promene u desifrovanju geneticke informacije, tako da mi od 86. aminokiseline imamo razlicite aminokiseline koje se ugradjuju u protein, determinisan genom za nultu krvnu grupu, tako da ce se formirati "stop-kodon" i nece doci do formiranja enzima za nakacinjanje secera.
Kad se pogleda B krvna grupa u onosu na A krvnu grupu, vide se 4 razlike na nukleotidskom nivou. Te razlike su pozicionirane na 523. nukleotidu (175. aminokiselina u proteinskom lancu), gde je C promenjeno u G, zatim na 700. nukleotidu (234. A.K.) gde je G promenjeno u A, na 793 nukleotidu (265. A.K.) gde je C promenjeno u A, i na 800. nukleotidu (267. A.K.) gde je G promenjeno u C. (slika)
Ove cetiri razlike ne dovode do stvaranja "stop-kodona", i vrsi se celokupno prevodjenje geneticke informacije u protein.
Kod A gena imamo enzim A, zato sto je to celokupan protein determinisan genom A. Kod B imamo takodje celokupan protein, ali on sada ne prepoznaje secer A, nego prepoznaje secer B, i zato njega kaci. A nulta krvna grupa nema taj protein, nego ima abortivan, i on je nefunkcionalan.
Dakle, B krvna grupa ima izmenu u odnosu na A, ali je on opet celi protein, tako da moze da bude funkcionalan. U nultoj krvnoj grupi imamo deleciju, znaci gubitak jednog nukleotida, i zato ulecemo u kodone koji su pomereni.
Recimo, ATG ACG CGG. Ako se deletira na prvom kodonu G, bice AT ACG CGG, i umesto da se u proteinski lanac ugradjuje aminokiselina kodirana ATG kodonom, ugradjuje se aminokiselina kodirana kodonom ATA. Znaci, dodje do pomeranja i onda imamo drugi smisao, i zbog toga se, kasnije, duz nukleotidne sekvence, formira stop-kodon.
Ali, kako da znamo koja je krvna grupa ishodna? Kako da znamo da li je A od B, ili B od A.
Da bi smo odredili koja je krvna grupa ishodna, treba samo da pogledamo kakvo je stanje u nultoj krvnoj grupi, u odnosu na razliku izmedju A i B. Ako je u nultoj isto kao u B, onda je B ishodna. A ako je u nultoj isto kao u A, onda je A ishodna.
I mi sada gledamo sta je na 573. u nultoj. Ako je C onda je A krvna grupa, a ako je G onda je B. Na 700. u nultoj je G, na 793. je C, i na 800. je G. Tako je ocigledno da sve krvne grupe u ABO krvnom sistemu poticu od A krvne grupe.
Dakle, ono sto je Biblija rekla u 1.veku, to je nauka otkrila u 20.veku. Zaista se sve krvne grupe ABO sistema mogu izvesti iz A krvne grupe. Dakle, prema raspolozivim podacima, mi mozmo da tvrdimo da je ishodna krvna grupa A.
A sada nesto sto je znacajno za prakticni zivot, jer teolozi nece samo propovedati, nego ce i prakticno ziveti ili davati savete u vezi sa prakticnim. Cesto ljudi pitaju: "Sta je to Rh faktor?", pa da ukratko objasnimo.
Rh+ ima Rh antigen, a Rh- nema Rh antigen. Isto je kao i kod ABO krvnog sistema.
Kako se oni nasledjuju? Rh+ je dominantno u odnosu na Rh-. To nije vazno za majke koje su Rh+, jer ako je njen genotip Rh+/Rh- i uda se za muskarca koji je Rh+/Rh- (znaci, on je fenotipski Rh+), ako dete bude bilo Rh+ (Rh+/Rh+ ili Rh+/Rh-) ili Rh- (Rh-/Rh-) nece biti problema prilikom porodjaja.
Ali, ako je majka Rh- (Rh-/Rh-), ona sa muskarcem koji je Rh+, koji ima iste alele na oba hromozoma (Rh+/Rh+), obavezno dobija Rh+ dete. Ali, ako je otac Rh+ sa razlicitim alelima (Rh+/Rh-), onda moze da dobije i jedno i drugo dete, i Rh+ i Rh-.
Za zenu koja je Rh- idealan je muskarac Rh-. Muskarac nulte krvne grupe i Rh- je univerzalni davalac krvi i nema problema za pol.
Ako je majka Rh-, a dete u utrobi Rh+, dete postaje strano telo u organizmu majke, i krv majke stvara antitela. Medjutim, da bi se dete rodilo prave se danas antitela na antitela. Na antitela od majke naprave se antitela (moze od zeca, kunica). I onda, majka proizvodi antitela u odnosu na svoj plod, ali se serumom ubace antitela na ta antitela. Tako je danas moguce da i Rh- majke radjaju Rh+ decu.
