Nako prelaska preko Crvenog mora, biblijski istorijski izvestaj kaze: "Potom krenu Mojsije sinove Izrailjeve od Mora Crvenoga i podjose u pustinju Sur" (2. Mojsijeva 15,22). Teren na drugoj strani Crvenog mora, u danasnjoj Saudijskoj Arabiji, slican je terenu na egipatskoj strani - to je kamena pustinja, sa veoma malo ili nimalo vegetacije, gde vode skoro da uopste nema (vidi sliku).
Izvestaj dalje kaze: "I dodjose u Elim, gde bese dvanaest izvora i sedamdeset palmi; i onde stadose u oko (tabor) kod vode" (2. Mojsijeva 15,27). Iako je ovaj teren veoma oskudan sa vodom, nedaleko od obale Crvenog mora nalazi se mesto gde se i danas nalazi tacno dvanaest izvora i stotinjak palmi (vidi sliku).
Izvestaj dalje kaze: "Od Elima se podigose, i sav zbor sinova Izrailjevih dodje u pustinju Sin" (2. Mojsijeva 16,1). Na ovom mestu, biblijski izvestaj dalje kaze, Izrailjci su dobili da jedu manu sa neba, koja je imala izgled kao seme korijandrovo (vidi sliku).
Biblijski istorijski izvestaj kaze da su Izrailjci odatle dosli u Refidin, gde su se bunili kod Mojsija jer nisu imali vodu da piju. Tom prilikom, Biblija kaze, Bog je kazao Mojsiju da udari veliku stenu koja se tu nalazila i da ce je Bog rascepiti i iz nje ce poteci voda. Mojsije je to i ucinio i voda je potekla (1. Mojsijeva 17. poglavlje). Jevrejski istoricar iz prvog veka, Josif Flavije, zapisao je da je iz stene u Rafidinu "potekla voda kao reka". Vilijem Vinston, koji je prevodio dela Josifa Flavija na engleski jezik i koji je ziveo od 1667-1752, zapisao je na marginama svog prevoda da ta rascepljena stena i danas stoji na svom mestu i prolaznici mogu da je vide. Arheolozi su otisli na ovo mesto i zaista otkrili ovu neobicnu stenu (vidi sliku).
Ova stena je visoka 18 metara ili kao zgrada od 5 spratova, i zaista je rascepljena od vrha do dna (vidi sliku). Moguce je zamisliti kako je voda potekla iz ove stene (vidi sliku). Kada se pogleda donji deo ove stene, zaista se moze videti geoloska struktura koja predstavlja isuseno recno korito (vidi sliku), sto na neverovatan nacin potvrdjuje biblijski izvestaj.
Biblija dalje kaze da je na tom istom mestu, Refidinu, doslo do sukoba Izrailjaca sa Amalicanima, kada su Izrailjci izasli kao pobednici zahvaljujuci Bozjem posredovanju (2. Mojsijeva 17,8-15). Izvestaj kaze da je Mojsije nakon pobede podigao oltar Bogu i nazvao ga "Gospod zastava moja". Nedaleko od rascepljene stene, arheolozi su pronasli stari oltar, sto jos jednom potvrdjuje autenticnost biblijskiog izvestaja (vidi sliku).
Nakon toga Izrailjci dolaze pred planinu gde ce im se Bog otkriti na poseban nacin. Ta planina se nalazi na teritoriji danasnje Saudijske Arabije (vidi sliku).
To je planina koju Arapi danas nazivaju Dzebel El Loz, a pastiri je zovu Dzebel Musa ili "Mojsijeva planina" (vidi sliku). U podnozju ove planine pronadjeni su ostaci mlinskog kamena koji se koristio za mlevenje zita (vidi sliku). Takav oblik mlinskog kamena pronadjen je jos jedino u Egiptu (vidi sliku).
Takodje, u okolini ove planine i na putu do danasnje drzave Izrael, pronadjeno je mnostvo kruznih kamenih struktura koje ukazuju na satore pod kojima su ljudi nekeda tu ziveli (vidi sliku). Posto u ovom regionu nema vode, ocigledno da su ovi satori predstavljali privremena mesta stanovanja za ljude koji su tu obitavali.
Biblijski izvestaj dalje kaze da je Bog zapovedio Mojsiju da stavi medju ili granicu oko ove planine da narod ne bi prisao previse blizu i izginuo (2. Mojsijeva 19,12.23). Okolo planine pronadjena je medja u obliku dve zemljane linije, kao i mnostvo kamenih ploca sa oznakama za stopala, sto se koristilo samo u Egiptu da bi se odredjeno mesto oznacilo kao "sveto mesto" (vidi sliku).
Izvestaj jos kaze da je Mojsije napravio oltar pod planinom (2. Mojsijeva 24,4). Takodje, Bog je uputstvo Mojsiju da napravi oltar tako da on bude nizak, da se "ne bi otkrila golotinja" onoga ko prilazi oltaru penjuci se stepenicama (2. Mojsijeva 20,25.26). Upravo ispod ove planine pronadjen je nizak oltar (vidi sliku). On se sastojao iz dela u koji se prilazilo i odlazilo od oltara, i dela koji je bio ispunjen zemljom i na kome su se prinosile zrtve (vidi sliku).
Izvestaj kaze i da je Mojsije postavio 12 stubova za 12 plemena Izrailjevih ispod ove planine (2. Mojsijeva 24,4). Ispod planine je pronadjeno 10 ostataka ovih stubova i dve rupe, koje su pripadale stubovima (vidi sliku).
Biblija kaze da su Izrailjci tom prilikom napravili zlatno tele pod ovom planinom i taj oltar je i pronadjen (vidi sliku). Na njemu su pronadjene slike egipatskog kulta Apisa (vidi sliku). Takve figure isaranih krava, poznati su jos samo u Egiptu, gde su ih arheolozi pronasli (vidi sliku). Na ovom oltaru je pronadjena i slika "izdizanja teleta" (vidi sliku), koja je poznata u Egiptu u kultu boga Apisa (vidi sliku).
Biblijski izvestaj otkriva da je Mojsije spalio ovo zlatno tele koje je bilo postavljeno na oltaru i da ga je bacio u potok koji je izlazio iz te planine (5. Mojsijeva 9,21). Isuseno recno korito je pronadjeno u podnozju ove planine (vidi sliku i skicu).
U okolini ovog isusenog recnog toka pronadjeni su okrugli bunari koji su nekada korisceni od strane Izrailjaca (vidi sliku). Ovi bunari imaju dva kamena zida izmedju kojih se nalazi pesak i sljunak za filtraciju vode. Bunari su oznaceni tackicama na slici.
Mesto za koje mnogi ljudi misle da pripada planini Sinaj nalazi se u Egiptu, sa druge strane Arapskog zaliva. Razlog za to je sto je Helena, majka rimskog cara Konstantina, u 4. veku tu napravila kapelu, a 527. godine car Justinijan je tu napravio manastir Svete Katarine (vidi sliku). Medjutim, vidimo da istrazivanja pokazuju da se planika Sinaj, ili planina Horiv, ili Sveta Planina, kako sve Biblija naziva ovu planinu, nalazi u danasnjoj Saudijskoj Arabiji.
Vrlo je interesantno zapaziti da se vrh ove planine razlikuje od okoline svojom crnom bojom (vidi sliku). Vrh planine je izgradjen od crnog minerala obsidijana, koji nastaje na velikim temperaturama (vidi sliku), sto potvrdjuje biblijski izvestaj da se tu zaista Bog otkrio na jedan poseban nacin.
Biblija kaze da je Bog pozvao Mojsija i svestenike da se popnu planinu (2. Mojsijeva 24,1). Upravo ispod vrha ove planine nalazi se jedan zaravnjeni deo, kao neki oblik pozornice ili katedre (vidi sliku). Istrazivanja pokazuju da je ovaj predeo tako akustican, da ukoliko se govori sa ovog mesta, glas odjekuje nekoliko kilometara unaokolo, tako da su postojali svi uslovi da svi Izrailjci cuju reci koje je Mojsije izgovarao.
U Bibliji se jos kaze da su Kovceg zaveta i drugi predmeti u Satoru od sastanka bili izgradjeni od drveta bagrema (2. Mojsijeva 37,1). Jedino drvo koje raste u ovom regionu jeste upravo bagrem (vidi sliku).
Nakon ovih otkrica, vlasti Saudijske Arabije su ogradile ovaj region, postavile policijski punkt i naoruzanu policijsku strazu (vidi sliku).
Literatura:
- The Exodus Case, Dr Lennart Moller, Scandinavia Publishing House,
2002, str. 233-287.
