Važnost hebrejskog jezika Biblija je data od strane Boga pobožnim
ljudima drevnog Izraela na hebrejskom jeziku. Hebrejski jezik nije samo
jezik starih Izrailjaca, već originalni jezik celog čovečanstva
koji je bio korišćen od strane samog Tvorca tokom Stvaranja
sveta. Jedanaesto poglavlje Knjige Postanja
(1. Knjige Mojsijeve) kaže da je pre pobune ljudi protiv Boga,
tokom građenja Vavilonske kule, "bio na celoj zemlji jedan
jezik i jednake reči" (1. Mojsijeva 11,1). Kao posledica pobune
drevnih Vavilonjana protiv Boga, Bog je "pomeo (razdelio) jezik
cele zemlje" (1. Mojsijeva 11,9). Od tada, čovečanstvo
je podeljeno na brojne narode, sa svojim jedinstvenim jezicima koji
su nerazumljivi drugima narodima (1. Mojsijeva 11,7). Originalni jezik,
kojim se govorilo pre pobune u Vavilonu, bio je hebrejski jezik (možda
se tada zvao nekim drugim imenom). To je očigledno na osnovu porekla
reči i imena opisanih u prvih deset poglavlja 1. Knjige Mojsijeve,
pre pometnje jezika. Na primer, u 1. Mojsijevoj 2,23 se kaže: A Adam reče: "Sada eto kost
od mojih kosti, i telo od mojega tela. Neka joj ime bude čovečica,
jer je uzeta od čoveka." Hebrejska reč za "ženu"
(čovečicu) je IŠA, koja potiče od hebrejske reči
za "čoveka" - IŠ. Ovaj primer se takođe dobro
razume i na našem jeziku. Naša reč "čovečica"
potiče od reči "čovek". Međutim, postoje
brojne reči i imena koje su postojale u svetu pre pometnje jezika
u Vavilonu koje se mogu razumeti samo u okviru hebrejskog jezika. Na
primer, prva žena je bila nazvana Eva, a na hebrejskom jeziku HAVA,
jer je "ona mati svim živim ljudima" (1. Mojsijeva 3,20).
Ovo objašnjenje je zasnovano na hebrejskoj reči HAJ, što
znači "neko ko je živ". Njoj je dato ime HAVA (Eva)
jer je ona majka svakog HAJ-a (živog čoveka). Evino ime pokazuje
da je Adam govorio hebrejskim jezikom. Da je govorio našim jezikom,
on bi svoju ženu nazvao "Živka" i rekao bi: "Ona
je majka svih živih ljudi", ali ju je nazvao HAVA jer je govorio
hebrejskim jezikom. Postoje brojna druga objašnjenja
za imena u periodu pre pobune u Vavilonu. Ime KAIN je bilo dato jer
je Eva rekla: "Stvorih čoveka od Gospoda" (1. Mojsijeva
4,1), pošto je zasnovano na hebrejskoj reči "stvorih"
(KANITI). Lameh je nazvao svog sina Noje (NOAH) rekavši: "Ovaj
će nas odmoriti (utešiti) od poslova naših i od truda
ruku naših na zemlji koju prokle Gospod" (1. Mojsijeva 5,29),
zasnovano na hebrejskoj reči "utešiti" (NAHEM).
Drugi primeri su Avelj, Sit, Sim, Ham, Jafet i brojni drugi. Sva ova
imena i objašnjenja daju jasan dokaz da je hebrejski jezik bio
jezik kojim se govorilo pre Potopa. Sam Bog je koristio hebrejski jezik
kada je stvarao svet. Prvog dana Stvaranja rekao je na hebrejskom jeziku
JEHI OR ili "neka bude svetlost", a onda je nazvao svetlost
prema hebrejskoj reči JOM ("dan"), a tamu je nazvao prema
hebrejskoj reči LAJLA ("noć"). Kada je stvorio prvog
čoveka od praha zemlje, nazvao ga je ADAM na osnovu hebrejske reči
za zemlju - ADAMA (1. Mojsijeva 2,7). Hebrejski jezik nije samo prvi
jezik čovečanstva, već je to božanski jezik koji
je korišćen prilikom stvaranja univerzuma. Pitanje koje se nameće jeste:
Kojim će se jezikom govoriti jednog dana na obnovljenoj zemlji?
Logično je očekivati da će svi ljudi govoriti istim jezikom.
Da li će to biti jezik kojim su govorili prvi ljudi? Mi mislimo
da hoće.
|