Биографија

Бранислав Перановић је рођен у Теслићу 1958. године. Завршио је пољопривредни факултет и током више година радио је са својом породицом на производњи здраве хране и лековитог биља за своје потребе. Докторирао је на Институту за природну медицину, САД, и у периоду од више година радио са великим успехом на природном лечењу најтежих болесника, пре свега зависника од дроге, о чему сведоче бројне изјаве излечених пацијената и њихових родитеља. За велике успехе у свом раду добио је највише звање Српске православне цркве - "протојереј ставрофор".

Према речима његовог адвоката Илије Радуловића, Бранислав Перановић је дошао под удар медија као близак сарадник владике рашко-призренског Артемија, након Артемијевог одбијања да на Косову прими Џефа Бајдена, високог америчког дипломату који се нарочито истакао у акцији бомбардовања Србије 1999. године. Бранислав Перановић је најпре био оптужен за злостављање штићеника у кампу "Црна Река". Све оптужбе су биле одбачене јер су се особе, које су долазиле на лечење, као и њихови пратиоци, уговором обавезивали да прихватају кућни ред кампа, као и да пристају на ограничену употребу силе према њима у случају кршења истог. Бројни су случајеви штићеника који су унели дрогу у камп и вршили друга тешка кршења правила кућног реда кампа. У тим случајевима Бранислав Перановић им је нудио новац да напусте камп и да се више никада не врате у њега, или да буду адекватно кажњени и остану на лечењу. У највећем броју случајева штићеници су молили управу кампа да буду кажњени и да остану на лечењу, јер би напуштање кампа било равно смртној казни. Кроз програм лечења је прошло преко 1300 пацијената, а у 22 случајева, пацијенти су изабрали да напусте камп, да би у периоду од 3-4 дана уследила њихова смрт.

У августу 2012. десио се инцидент у кампу за лечење "Сретење" када је Небојша Зарубац, који се девет месеци успешно лечио од наркоманије, вратио са викенда у камп, и под дејством дроге тражио да напусти камп. Као и у бројним сличним случајевима, Бранислав Перановић је покушао речима да га убеди да остане на лечењу, јер ће одлазак из кампа значити његову сигурну смрт. Након безуспешног убеђивања, уследила је умерена примена силе у виду неколико шамара, а затим и ударци по задњици и табанима да штићеник не би могао да побегне, а све у складу са овлашћењима и договором који је штићеник прихватио приликом доласка у камп.

Пошто је здравствено стање штићеника било залечено, а затим додатно нарушено конзумирањем дроге приликом боравка изван кампа током викенда, уследило је покретање желудачног сока у дисајне путеве штићеника што је довело до смрти, а што је потврдила и лекарска комисија. Дакле, смрт није услед шамара и удараца по табанима и задњици.

Међутим, стравична медијска хајка против Бранислава Перановића извршила је невиђен притисак на правосудне органе, тако да је Бранислав Перановић осуђен на 20 година затвора због кривичног дела тешког убиства. Цео судски процес је био праћен бројним контрадикторним изјавама и закључцима тужилаштва и кршењем судског поступка, уз невиђењу медијску хајку. На пример, у закључку првостепеног Судског Већа каже се:

"Пошто више није постојао мотив код оптуженог Бранислава Перановића да “задржи” покојног Небојшу Зарубца у Центру, онда је оптужени Бранислав Перановић, протоставрофор Српске Православне Цркве, отац петоро деце, надпросечно интелигентан (чак на нивоу “високе интелигенције”), душевно здрав, одлучио да Зарубац Небојшу на свиреп начин убије!!!"

А у исто време, Суд у пресуди наводи:

“Како је оштећени тешко дисао и правио велике прекиде између удисаја, окривљени Перановић је почео да му масира срце …”

Да ли је Судско Веће утврђењем ове неспорне чињенице закључило да је оптужени Бранислав Перановић, напречац, ОДУСТАО ОД ИЗВРШЕЊА кривичног дела тешко убиство из члана 114, став 1 тач. 1 Кривичног закона?

Иако је налаз обдукције морао да се обави у року од 48 сати да би истражни судија могао да процени да ли да се продужи притвор Браниславу Перановићу, овај налаз је стигао тек после ТРИ МЕСЕЦА, а узорци преминулог су предати на токсиколошку анализу чак МЕСЕЦ ДАНА након његове смрти, што је подстакло одбрану да изрази сумњу у аутентичност налаза и објективност закључивања у вези њихове анализе.

Због ових и других тешких пропуста, тим одбране Бранислава Перановића је уложио жалбу на пресуду коју ће разматрати Апелациони суд средином децембра 2013.

И поред неспорних чињеница о невиности Бранислава Перановића тешко је проценити каква ће бити одлука Апелационог суда. Да наведемо речи једног високог функционера суда које је изрекао породици Бранислава Перановића пре изрицања пресуде: "Бранислав је невин, али мора да буде осуђен." Овај функционер суда није желео да каже ко врши притисак да Бранислав Перановић буде осуђен.

Какво је било физичко и ментално стање преминулог Небојше Зарубца, и са каквим проблемима се борио Бранислав Перановић у његовој случају, сведочи мајка преминулог Небојше, чије се сведочанство може прочитати на доњем линку:

http://www.srbel.net/2012/08/07/majka-ubijenog-narkomana-nemam-osecaj-tuge-zivot-sa-sinom-je-bio-pakao/?lang=cir

На доњем линку може се погледати емисија "Голи живот" у којој адвокат Бранислава Перановића Илија Радуловић говори о судском процесу против Бранслава:

http://www.youtube.com/watch?v=1B8V5Ec25hA